Chardonnay - analiza, karakteristike i značaj

Chardonnay (srp. "Šardone") je najzastupljenija sorta belog grožđa za proizvodnju vina u svetu. Iako je široko rasprostranjena i popularna, često je predmet nesporazuma zbog različitih stilova vina u kojima se proizvodi.

🔉

Istorija i poreklo Chardonnay sorte

Chardonnay je stara sorta grožđa čije poreklo može da se prati do 17. veka, iako se veruje da se uzgaja mnogo duže. Područje Burgundije, Šablia (grad u Burgundiji) i Šampanje u Francuskoj smatraju se izvornim područjima ove sorte. Chardonnay je kasnije prenet u različite delove sveta, gde se prilagodio različitim klimatskim uslovima.

Klimatski uticaji na Chardonnay

Chardonnay je izuzetno prilagodljiva sorta koja može da uspeva u različitim klimatskim uslovima, od hladnih područja poput Engleske do toplijih regija kao što su centralni i jugoistočni deo Australije, Argentine, Čilea i Južne Afrike. Ova prilagodljivost rezultira velikom raznolikošću stilova vina, od laganih i kiselih do punih i mekih, te od inoskiranih do barikiranih.

Stilovi vina Chardonnay

Chardonnay se proizvodi u nizu stilova, što ga čini jednom od najraznovrsnijih sorti grožđa. Ključni faktori koji utiču na stil vina uključuju klimu, tehnike vinifikacije i upotrebu hrastovine. U hladnijim klimama, poput Chablis i Champagne, Chardonnay obično ima visoku kiselost i sveže voćne arome poput jabuke i limuna. U toplijim klimama, arome postaju zrelije, sa notama breskve, kajsije, dinje i ananasa.

Uticaj hrastovine na Chardonnay

Jedan od najznačajnijih faktora koji utiču na karakter Chardonnaya je upotreba hrastovine tokom fermentacije i odležavanja. Hrastovina može da doda vinu složenost i dubinu, sa notama drveta, kedra, vanile, tosta i putera. Međutim, prekomerna upotreba hrastovine može rezultirati prejakim i preteškim vinima, što je dovelo do određenog negativnog stava prema Chardonnay sorti, posebno u ranim 2000-im kada je australijski i američki Chardonnay bio poznati po svojoj izrazitoj barikiranosti.

Regije poznate po proizvodnji Chardonnay-a

Chardonnay se proizvodi u brojnim vinogradarskim regijama širom sveta. U Francuskoj, ključna područja uključuju Burgundiju, Šampanju i južne regije poput Langedoka. U Sjedinjenim Državama Oregon i Kalifornija, posebno Napa Valley koja je vodeća u proizvodnji, često u bogatim i složenim stilovima. Australija takođe proizvodi širok spektar Chardonnay-a, od jednostavnih do složenih stilova. Druga značajna područja uključuju Čile, Argentinu i Južnu Afriku.

Aroma i ukus

Chardonnay nije primarno aromatična sorta grožđa. Bez obzira na to kako se proizvodi, Chardonnay ima prilično lagane i delikatne arome. Međutim, tehnike vinifikacije, poput upotrebe hrastovine i malolaktične fermentacije, mogu značajno poboljšati složenost i aromatičnost vina. Tipične arome Chardonnaya uključuju voćne note poput jabuke, limuna, breskve i ananasa, te sekundarne arome poput vanile, tosta i putera.

Zaključak

Chardonnay je izuzetno raznolika i prilagodljiva sorta grožđa koja se proizvodi u nizu stilova i ukusa. Njegova popularnost i široka rasprostranjenost rezultat su njegove sposobnosti da uspe u različitim klimatskim uslovima i da apsorbuje karakteristike tehnika vinifikacije. Kako bi se u potpunosti cenila raznolikost Chardonnay-a, potrebno je istražiti različite regije i stilove proizvodnje.

Literatura

• Smith, J. (2023). Chardonnay: A Beginner's Guide. West London Wine School.

• Robinson, J. (2015). The Oxford Companion to Wine. Oxford University Press.

• Johnson, H. (2013). The World Atlas of Wine. Mitchell Beazley.