WSET 2 priprema 1 deo

1. Tokom sesije degustacije vina, koji aspekt vina se procenjuje procenom njegove bistrine i intenziteta boje?

   
   

   Opcije:

   1. Slatkoća i kiselost

   2. Karakteristike arome

   3. Izgled

   4. Intenzitet i karakteristike ukusa

      
      

   Tačan odgovor:

   C) Izgled

   
   

   Objašnjenje:

   U sistematskom pristupu degustaciji vina, evaluacija počinje procenom izgleda vina. Ovo uključuje ispitivanje tri ključna aspekta:

   - Jasnoća: da li je vino bistro ili zamućeno

   - Intenzitet: dubina boje (bleda, srednja ili duboka)

   - Boja: koja može ukazivati na sortu grožđa i tehnike proizvodnje vina koje se koriste

   
   

   Ove vizuelne procene pomažu degustatorima da formiraju svoje početne utiske o vinu.

   
   

2. U kontekstu proizvodnje vina, koji od sledećih faktora direktno utiče na ukus i stil finalnog proizvoda?

   
   

   Opcije:

   1. Vreme žetve

   2. Sazrevanje u hrastovim buradima

   3. Tehnike kontrole štetočina

   4. Metode obrade vinove loze

   
   

   Tačan odgovor:

   B) Sazrevanje u hrastovim buradima

   
   

   Objašnjenje:

   Sazrevanje u hrastovim buradima je kritičan izbor tehnike koji značajno utiče na konačne karakteristike vina. Hrastovo bure daje različite karakteristike vinu, uključujući:

   - Ukusi hrasta kao što su vanile i začina

   - Poboljšana tekstura i složenost

   - Interakcije između vina i hrasta koje utiču na konačni profil ukusa

3. Koji od navedenih faktora primarmo utiče na kvalitet i stil vina?

Opcije:

a. Ekonomski faktor kao što su troškovi proizvodnje

b. Uticaji okoline kao što su klima i zemljište

c. Tehnike proizvodnje vina kao što je fermentacija

d. Tehnika obrade vinove loze

Tačan odgvor:

B) Uticaji okoline kao što su klima i zemljište

Objašnjenje:

Topliji klimatski uslovi obično proizvode zrelije voćne note dok hladniji klimatski uslovi doprinose većoj kiselosti grožđa. Sastav zemljišta igra ključnu ulogu u obezbeđivanju neophodnih hranjivih materija i zadržavanju vode, koji su od vitalnog značaja za zdravlje i razvoj vinove loze.

4. Prilikom procene vina na nosu (po mirisu) tokom degustacije, šta predstavlja intezitet mirisa?

   
   

   Opcije:

   1. Nivo šećera

   2. Opštu aromu vina

   3. Nivo kiseline

   4. Teksutru vina

   
   

   Tačan odgovor:

   B) Opštu aromu vina

   
   

   Objašnjenje:

   Intezitet mirisa ukazuje na snagu i jasnoću određenih aroma u vinu što je ključno u proceni složenosti i kvaliteta vina.

   
   

5. Koji uslovi životne okoline utiču na nivo kiselina u samom grozdu?

   
   

   Opcije:

   1. Sastav zemljišta

   2. Pozicija vinograda

   3. Količina godišnjih padavina

   4. Izloženost suncu

   
   

   Tačan odgovor:

   C) Količina godišnjih padavina

   
   

   Objašnjenje:

   U krajevima sa manjom količinom godišnjih padavina a samim tim manjom količinom vode u zemljištu, vinova loza prozvodi grožđe sa višim nivoima kiselosti. Stres od manjka vode usporava proces zrenja što utiče na ravnotežu izmedju šećera i kiselina, dok prekomerne padavine mogu razblažiti ukuse i smanjiti kiselost.

   
   

6. Koja od navedenih vinogrdarskih praksi ima za cilj optimizaciju kvaliteta grožđa tako što će ograničiti rod vinove loze?

   
   

   Opcije:

   1. Obrada vinove loze

   2. Vreme berbe

   3. Obrezivanje

   4. Kontrola pesticida

   
   

   Tačan odgovor:

   C) Obrezivanje

   
   

   Objašnjenje:

   Obrezivanje je vinogradarska praksa koja ima za cilj kontrolu vinove loze i optimizaciju kvaliteta grožđa ograničavanjem prinosa. Utiče na koncentraciju voća, akumulaciju šećera i intenzitet ukusa. Različite tehnike obrezivanja omogućavaju vinarima da se prilagode uslovima vinograda i sortama grožđa

7. Tokom degustacije, vino pokazuje visok nivo slatkoće i kiselosti. Koji faktor prvenstveno doprinosi ovoj senzornoj percepciji?

Opcije:

1. Metode fermentacije

2. Sorta grožđa

3. Klima vinograda

4. Proces starenja

   
   

Tačan odgovor:

B) Sorta grožđda

Objašnjenje:

Različite sorte grožđa imaju različite nivoe šečera, što doprinosi slatkoći i kiselosti vina. Na primer, sorta Rieasling je poznato po svojoj visokoj kiselosti, dok je sorta Muskat obično slađa. Razumevanje ovih karakteristika je ključno za predviđanje senzornog profila vina.

8. U regionima sa hladnom klimom, koju vinogradarsku praksu mogu koristiti vinari da bi poboljšali sazrevanje grožđa i umanjili rizik od oštećenja od mraza?

   
   

   Opcije:

   1. Zelena berba

   2. Suva poljoprivreda (bez dodatnog navodnjavanja)

   3. Navodnjavanje

   4. Mere zaštite od mraza

   
   

Tačan odgovor:

D) Mere zaštite od mraza

Objašnjenje:

Mere zaštite od mraza su neophodne za održavanje zdravlja vinove loze i maksimiziranje kvaliteta grožđa, posebno u hladnijim klimatskim regionima, jer mraz može ozbiljno da ošteti mlade pupoljke. Tehnike uključuju instaliranje ventilatora za mraz i korišćenje prskalica, kao i paljenje logorske vatre u vinogradima.

9. Prilikom slepe degustacije vino ispoljava izražene arome kupine, duvana i kedrovine. Koji vinska tehnika je najverovatnije odgovorna za ove aromatične karakteristike?

   
   

   Opcije:

   1. Malolaktična fermentacija

   2. Karbonska maceracija

   3. Produženi kontakt sa kožom tokom fermentacije

   4. Odležavanje u hrastovim buradima

   
   

   Tačan odgovor:

   D) Odležavanje u hrastovim buradima

   
   

   Objašnjenje:

   Odležavanje vina u hrastovim buradima omogućava mu interakciju sa jedinjenjima u drvetu, što doprinosi složenosti ukusa vina i dovodi do ekstrakcije ukusa i arome kao što su note vanile, duvana i kedrovine.

   
   

10. Koji ekonomski faktor ima direktan uticaj na finalnu cenu vina?

    
    

    Opcije:

    1. Sorta grožđda

    2. Tehnika proizvodnje vina

    3. Troškovi proizvodnje

    4. Sastav zemljišta

    
    

    Tačan odgovor:

    C) Troškovi proizvodnje

    
    

    Objašnjenje:

    Troškovi proizvodnja vina uključuju ne samo fizičke objekte i opremu, već i troškove vezane za održavanje kvaliteta, poštovanje zakonskih standarda i implementaciju održivih praksi, uzgoj grožđa, procese proizvodnje vina, pakovanje i distribuciju. Ovi troškovi na kraju utiču na strategiju cena proizvođača vina.

11. Tokom degustacije, vino se opisuje kao da ima „izražene/čvrste tanine“. Na koji aspekt vinskog nepca se odnosi ovaj deskriptor?

Opcije:

1. Slatkoća

2. Kiselost

3. Gorčina

4. Tekstura

Tačan odgovor:

D) Tekstura

Objašnjenje:

Kada se vino opisuje kao da ima čvrste/izražene tanine, to se odnosi na teksturu koja se doživljava u ustima. Tanini stvaraju osećaj sušenja i doprinose potencijalu starenja vina. Tanini su jedinjenja koja se nalaze u koži, semenkama i stabljikama grozda koja stvaraju blago grubu teksturu u vinu.

12. Koji faktor životne sredine je najuticajniji u određivanju perioda sazrevanja i vremena berbe vinove loze?

    
    

    Opcije:

    1. Prosečna temperatura tokom sezone

    2. Nadmorska visina vinograda

    3. nivo pH vrednosti zemljišta

    4. Preovlađujući pravac vetra

    
    

Tačan odgovor:

A) Prosečna temperatura tokom sezone

Objašnjenje:

Temperatura utiče na sazrevanje i razvoj grožđa, što je ključno za postizanje optimalnog profila šećera, kiselosti i ukusa neophodnih za proizvodnju kvalitetnog vina. Prosečna temperatura tokom vegetacije je najuticajniji faktor u određivanju sazrevanja grožđa i vremena berbe.

13. Koji region za proizvodnju vina je poznat po svom kultnom crvenom vinu vođenom prvenstveno od sorte grožđa Cabernet Sauvignon?

    
    

    Opcije:

    1. Bordo, Francuska (Bordeaux)

    2. Toskana, Italija (Tuscany)

    3. Rioha, Španija (Rioja)

    4. Dolina Nape, SAD (Napa Valley)

    
    

Tačan odgovor:

A) Bordo, Francuska (Bordeaux)

Objašnjenje:

Bordo, Francuska, je poznat po svojim legendarnim crvenim vinima prvenstveno napravljen od Cabernet Sauvignon sorte grožđa na "levoj obali". Toskana je poznata po autohtonoj sorti Sanđoveze i Bordo sorti kao što su Kaberne, Merlo, Malbek. Rioha je poznata po autohtonoj sorti Tempranilo. Dok je Napa prilično raznolika zavisno od položaja apelacije.

14. Koja sorta belog grožđa je poznata po svom aromatičnom karakteru, često sa notama tropskog voća, trave i bobice grozda?

    
    

    Opcije:

    1. Šardone (Chardonnay)

    2. Sovinjon blank (Sauvignon blanc)

    3. Rizling (Riesling)

    4. Pino Noar (Pinot Noir)

       
       

Tačan odgovor:

B) Sovinjon blank (Sauvignon blanc)

Objašnjenje:

Sauvignon Blanc je poznat po svom aromatičnom karakteru, prikazujući note tropskog voća i trave. Hrskav i sa pojačanim kiselinama čini ga odličnim vinom za uparivanje sa različitim tipovima hrane.

15. Gospođa Rodrigez, vinski entuzijasta, planira da istražuje različite stilove vina iz renomiranih regiona širom sveta. Posebno je zainteresovana za istraživanje penušavih vina. Koju regiju za proizvodnju vina bi ona trebalo da uzme u obzir za izbor visokokvalitetnih penušavih vina?

Opcije:

1. Pijemont, Italija (Piedmnot)

2. Šampanja, Francuska (Champagne)

3. Dolina Nape, SAD (Napa valley)

4. Hanter dolina, Australija (Hunter Valley)

Tačan odgovor:

B) Šampanja, Francuska (Champagne)

Objašnjenje:

Tradicionalni metod, je od suštinskog značaja za proizvodnju šampanjca. Ovo uključuje sekundarnu fermentaciju koja se dešava u boci, što dovodi do karakteristične živahnosti (karbonizacija) i složene arome po kojima je šampanjac poznat. Francuska, poznatim kao globalno merilo za proizvodnju penušavih vina. Jedinstven teroar ​​ove regije, koji se razlikuje krečnjačkim zemljištem (uglavnom sastavljena od kalcijum karbonata i veoma su alkalna (imaju pH 7,1-8,0)) i hladnim klimatskim uslovima, podstiče uzgoj sorti grozđa šardone i pino noar koja se koriste u proizvodnji.

16. Koja je sorta crvenog grožđa poznata po svojoj tankoj kožici, koja doprinosi njenim delikatnim ukusima, niskim sadržajima tanina i transparentnosti teroara?

Opcije:

1. Cabernet Sauvignon

2. Merlot

3. Pinot Noir

4. Sirah/Shiraz

Tačan odgovor:

C) Pinot Noir

Objašnjenje:

Poznat po svojoj eleganciji i složenosti, Pinot Noir uspeva u hladnijim krajevima. Profil vina uključuje živahne arome crvenog voća, cvetne naznake i zemljane nijanse, što ga čini drugačijim od drugih sorti kao što je Cabernet Sauvignon.  Tanka kožica grozda Pinot Noir-a doprinosi njegovom delikatnom ukusu, niskim količinama tanina i svetloj boji. Veoma je osetljiv na okolinu tj životnu sredinu vinograda, pokazujući nijanse na koje utiče zemljište, klima i vinogradarska praksa. Shodno tome težak je za uzgajanje iziskujući veća novčana ulaganja.

17. Koji region za proizvodnju vina u Italiji je poznat po svojim prestižnim crvenim vinima napravljenim od sorte grožđa Nebbiolo?

Opcije:

1. Tuscany

2. Veneto

3. Piedmont

4. Sicily

Tačan odgovor:

C) Piedmont

Objašnjenje:

Nebbiolo je sorta grođa koja se ističe u Pijemontu u Italiji, poznata po proizvodnji složenih crnih vina sa visokim kiselinom i taninima, što ih čini idealnim za odležavanje. Ovo odražava jedinstveni teroar ​​regiona.

18. Koja sorta belog grožđa je poznata po svojoj svestranosti u proizvodnji vina, od koje se proizvodi širok spektar stilova, od hrvatskih, laganih tela do bogatih, puterastih vina odležalih u hrastovim bačvama?

Opcije:

1. Riesling

2. Sauvignon blanc

3. Chardonnay

4. Gewurztraminer

Tačan odgovor:

C) Chardonnay

Objašnjenje:

Šardone je sorta belog grožđa poznata po svojoj prilagodljivosti različitim stilovima i teroarima vinarstva. Može da proizvede raznovrstan asortiman vina, od hrskavih, neobrađenih izraza koji pokazuju živahne voćne ukuse do bogatih vina punog tela odležanih u hrastovim bačvama, pokazujući teksturu putera i složene arome.

19. Koji region u Francuskoj je poznat po proizvodnji visokokvalitetnog penušavog vina napravljenog tradicionalnom metodom?

Opcije:

1. Bordeaux

2. Burgundy

3. Champagne

4. Alsace

Tačan odgovor:

C) Champagne

Objašnjenje:

Šampanja, Francuska, je prepoznata kao globalni standard za visokokvalitetno penušavo vino.

20. Koja je sorta crvenog grožđa poznata po svojim smelim, robusnim vinima sa aromama crne ribizle, kedrovine i duvana, koji često pokazuju čvrste tanine i odličan potencijal odležavanja?

    
    

    Opcije:

    1. Merlot

    2. Cabernet Sauvigon

    3. Syrah/Shiraz

    4. Pinot Noir

       
       

    Tačan odgovor:

    B) Cabernet Sauvignon

    
    

    Objašnjenje:

    Cabernet Sauvignon je sorta crvenog grožđa poznata po proizvodnji smelih, robusnih vina sa karakterističnim ukusima crne ribizle, kedra, duvana, a ponekad i notama paprike. Ova vina odlikuju čvrsti tanini, puno telo i odličan potencijal za odležavanje, često razvijajući kompleksnost i dubinu tokom vremena. Kaberne sovinjon uspeva u različitim vinskim regionima širom sveta. Debela koža grozda i male bobice grožđa doprinose njegovoj intenzivnoj boji, bogatom ukusu i strukturi.

    
    

21. Gdin Marko, kolekcionar vina, nastoji da proširi svoju kolekciju vinima iz poznatih regiona Starog sveta. Posebno je zainteresovan za kupovinu crnih vina poznatih po potencijalu odležavanja i složenim ukusima. Uzimajući u obzir želje gospodina Marka, koji region bi trebalo da istraži za vrhunska crvena vina?

    
    

    Opcije:

    1. Barossa Valley, Australija

    2. Rioja, Španija

    3. Marlborough, Novi Zeland

    4. Stellenbosch, Južna Afrika

       
       

Tačan odgovor:

B) Rioja, Španija

Objašnjenje:

Interes gospodina Patela za nabavku vrhunskih crvenih vina sa potencijalom za odležavanje je u skladu sa Rioja u Španiji, poznatom po svojim tradicionalnim tehnikama proizvodnje vina i kultnim vinima na bazi Tempranilla. Vina iz Rioje su poznata po svom odličnom potencijalu starenja i složenim profilima ukusa, koji se graciozno razvijaju tokom vremena. Uostalom, od punudjenih odgovora jedino ova regija pripada Starom svetu.

22. Koja sorta belog grožđa je poznata po svojoj sposobnosti da proizvodi širok spektar stilova vina, od suvog do slatkog, i često pokazuje cvetne arome i visoku kiselost?

Opcije:

1. Riesling

2. Chardonnay

3. Sauvignon blanc

4. Gewurzttraminer

Tačan odgovor:

A) Riesling

Objašnjenje:

Rizling je raznovrsna sorta belog grožđa koja je poznata po svojoj sposobnosti da proizvede niz stilova vina, od suvog do intenzivno slatkog. Poznato je po visokoj kiselosti koja daje vinima sjaj i svežinu, kao i po izraženim cvetnim aromama, često praćenim notama citrusa, koštičavog voća i mineralnosti. Rizling uspeva u hladnijim klimatskim regionima kao što su Nemačka, Alzas (Francuska). Prilagodljivost grožđa različitim terroarima i tehnikama proizvodnje vina omogućava proizvodnju različitih stilova.

23. Koji region za proizvodnju vina u Italiji je poznat po proizvodnji Amarone della Valpolicella, prestižnog crvenog vina napravljenog od delimično osušenog grožđa i poznatog po svom punom telu, bogatim ukusima i visokom sadržaju alkohola?

Opcije:

1. Piedmnot

2. Tuscany

3. Veneto

4. Sicily

Tačan odgovor:

C) Veneto

Objašnjenje:

Veneto, koji se nalazi u severoistočnoj Italiji, poznat je po proizvodnji Amarone della Valpolicella, prestižnog crvenog vina napravljenog od delimično osušenog grožđa metodom appassimento. Ova tehnika proizvodnje vina podrazumeva sušenje ubranog grožđa na slamnatim prostirkama ili u provetrenim prostorijama kako bi se koncentrisali šećeri i ukusi, što rezultira vinom intenzivnog mirisa, punog tela i visokog sadržaja alkohola. Amarone della Valpolicella se prvenstveno pravi od autohtonih sorti grožđa kao što su Corvina, Corvinone, Rondinella i Molinara, koje doprinose njegovom prepoznatljivom profilu ukusa koji karakterišu note suvog voća, začina i čokolade. Vino se podvrgava produženom odležavanju u hrastovim buradima, čime se dodatno poboljšava njegova složenost i struktura.

24. Gospođa Nina, ambiciozni somelijer, proučava različite sorte grožđa i njihove karakteristične stilove vina. Nailazi na belo vino sa živopisnom kiselinom, izraženom mineralnošću i aromama korice limuna i zelene jabuke. Koja sorta grožđa je najverovatnije odgovorna za ove senzorne atribute?

Opcije:

1. Sauvignon blanc

2. Riesling

3. Chardonnay

4. Pinot Grigio/Gris

Tačan odgovor:

B) Riesling

Objašnjenje:

Rizling je poznat po svojoj visokoj kiselosti koja daje sjaj i svežinu vinu, kao i njegove karakteristične mineralne note. Često je aromatičan profil grožđa uključuje citrusne arome poput limete i limuna, kao i zelene jabuke i ponekad cvetni tonovi. Rizling uspeva u hladnim klimatskim regionima i uzgaja se u renomiranim vinskim regionima kao što su Mosel (Nemačka), Alzas (Francuska) i Austrija.

25. Koji način proizvodnje se obično koristi za proizvodnju slatkih vina sa koncentrisanim ukusom tako što se grožđe dehidrira na vinovoj lozi, koncentrišući šećere i ukuse?

Opcije:

1. Kasna berba

2. Botritis (Botrytus)

3. Zamrzavanje (ice wine)

4. Sušenje

Tačan odgovor:

D) Sušenje

Objašnjenje:

Sušenje grožđa, poznato i kao appassimento metod, se koristi za proizvodnju slatkih vina sa koncentrisanim ukusima. U ovome procesu, grožđe se ostavlja da se dehidrira na vinovoj lozi ili se bere i polaže u dobro provetrenom prostoru da se osuši, dozvoljavajući da vlaga ispari i šećeri koncentrišu. Ovo rezultira grožđem sa većim sadržajem šećera i intenzivnijeg ukusa. Vina napravljena od sušenog grožđa mogu da ispolje širok spektar ukusa, uključujući sušeno voće, med, karamel i začine.

26. Koji region je poznat po proizvodnji penušavih vina šarmat metodom, što rezultira vinima sa živahnim voćnim ukusima i cvetnim aromama?

Opcije:

1. Champagne, Francuska

2. Cava, Spain

3. Prosecco, Italija

4. Mosel, Nemačka

Tačan odgovor:

C) Prosecco

Objašnjenje:

Prosecco, pod-region tj apelacija u severoistočnoj Italiji u Veneto i Friuli Venezia Giulia, poznat je po proizvodnji penušavih vina koristeći Tank (šarmat) metod. U ovoj metodi proizvodnje, druga fermentacija, koja stvara mehuriće, odvija se u velikim rezervoarima od nerđajućeg čelika, a ne u pojedinačnim bocama. Ovakav pristup omogućava kraće vreme proizvodnje i čuva živahne voćne ukuse i cvetne arome karakteristične za Prosecco vina. Prosecco vina su poznata po svom laganom i osvežavajućem stilu, sa ukusima zelene jabuke, kruške, citrusa i belog cveća. Prosecco se ističe po pristupačnom stilu i široko rasprostranjenoj popularnosti kao opcija penušavog vina za razne prilike.

27. Gospodin Tomas je zainteresovan za istraživanje različitih stilova pojačanih vina i metoda njihove proizvodnje. Uživa u bogatihm vinima, orašastih ukusa i glatkog, dugotrajnog završetka. Koji stil pojačanog vina bi g. Tomas trebalo da istraži na osnovu svojih preferencija?

    
    

    Opcije:

    1. Port

    2. Madeira

    3. Sherry

    4. Marsala

       
       

Tačan odgovor:

B) Madeira

Objašnjenje:

Madeira je pojačano tj "fortifidovano" vino sa portugalskog ostrva Madeira, poznato po svojim bogatim, orašastim ukusima i glatkom, dugotrajnom završetku. Madeira vina prolaze kroz jedinstveni proces odležavanja koji uključuje izlaganje toploti i kiseoniku, što ubrzava sazrevanje i stvara specifične karakteristike vina. Vino se zagreva kroz proces koji se zove estufagem ili canteiro, gde se burad čuvaju u toplim prostorijama ili se izlažu direktnoj sunčevoj svetlosti. Ovo izlaganje toploti karamelizuje šećere, što dovodi do arome karamele i orašastih plodova, a istovremeno daje glatku teksturu i dugotrajan završetak. Vina Madeire se klasifikuju na osnovu sorte grožđa (kao što su Sercial, Verdelho, Bual i Malmsei) i stila starenja (kao što je Sercial za suve stilove i Malmsey za slatke stilove).

28. Koja sorta grožđa se najčešće koristi u proizvodnji vina Cava, penušavog vina iz Španije, napravljenog tradicionalnom metodom?

    
    

    Opcije:

    1. Chardonnay

    2. Pinot Noir

    3. Xarel-lo

    4. Glera

    
    

Tačan odgovor:

C) Xarel-lo

Objašnjenje:

 Xarel-lo je jedna od tradicionalnih sorti grožđa koja se koristi u proizvodnji Cava, penušavog vina iz Španije, proizvedenog tradicionalnom metodom. Uz Macabeo i Parellada, ova sorta je jedna od tri glavne sorte grožđa dozvoljene u proizvodnji Cava (kave).  Xarel-lo doprinosi strukturi i aromatičnoj složenosti vina Cava, pružajući arome citrusa, zelene jabuke i badema, uz dobru kiselost i potencijal starenja. Cava vina su poznata po svojoj teksturi, svežini i pristupačnosti, što ih čini popularnim izborom za proslave i svakodnevno uživanje.

29. Koji proces se obično koristi u proizvodnji ledenih vina "ice wine", stila slatkog vina poznatog po intenzivnim ukusima i visokoj kiselosti?

Opcije:

1. Late harvest (kasna berba)

2. Botrytis (plemenita trulež)

3. Zamrzavanje grožđa

4. Sušenje grožđa

Tačan odgovor:

C) Zamrzavanje grožđda (mada i opcija A može da se uzme kao tačan odgovor)

Objašnjenje:

Ledeno vino tj ice wine, takođe poznato kao "Eiswein" (u regionima nemačkog govornog područja), proizvodi se od grožđa koje je prirodno zamrznuto na lozi. Ovaj proces zamrzavanja se dešava kada temperature padnu ispod nule, obično u kasnu jesen ili ranu zimu, dozvoljavajući grožđu da se smrzne dok je još na lozi. Jednom zamrznuto, grožđe se bere i presuje dok je još zamrznuto, što rezultira visokokoncentrovanim šećerima i ukusima u soku. Sadržaj vode u grožđu ostaje zamrznut tokom ceđenja, ostavljajući za sobom samo koncentrovani sok, koji se zatim fermentiše u vino. Ledeno vino je poznato po intenzivnim ukusima zrelog voća, meda i cvetnih nota, kao i po visokoj kiselosti koja balansira slatkoću. Dok se druge metode kao što su kasna berba i botritis (plemenita trulež) takođe koriste za proizvodnju slatkih vina, zamrzavanje grožđa je specifično za proizvodnju ledenog vina, stvarajući jedinstven stil slatkog vina.

30. Koja sorta grožđa se prvenstveno koristi u proizvodnji penušavih vina po tradicionalnoj metodi iz regije Limoux u Francuskoj?

Opcije:

1. Chardonnay

2. Pinot Noir

3. Chenin Blanc

4. Mauzac

Tačan odgovor:

D) Mauzac

Objašnjenje:

Mauzac je primarna sorta grožđa koja se koristi u proizvodnji penušavih vina po tradicionalnoj metodi iz regiona Limoux u Francuskoj. Blanquette de Limoux i Crémant de Limoux su dva imena poznata po svojim penušavim vinima napravljenim pretežno od grožđa Mauzac. Mauzac doprinosi jedinstvenom karakteru vina, nudeći ukuse zelene jabuke, kruške, a ponekad i cvetne ili biljne note. Dok se šardone i pinot obično povezuju sa penušavim vinima po tradicionalnoj metodi iz drugih regiona kao što je Šampanja, a Šenin blank se koristi u penušavim vinima iz doline Loare, Mauzac je specifičan za penušava vina iz Limouxa.

31. Gospođa Ivana je domaćin degustacije deserata i želi da upari različite vrste slatkih vina sa desertima. Ona traži pojačano vino sa ukusom orašastih plodova i bogatom slatkoćom nalik na karamelu kako bi upotpunila izbor dezerta na bazi čokolade. Koji stil pojačanog vina bi gospođa Ivana trebalo da izabere za ovo uparivanje?

Opcije:

1. Port

2. Sherry

3. Marsala

4. Madeira

Tačan odgovor:

A) Port

Objašnjenje:

Port je pojačano tj "fortifidovano" vino iz doline Douro u Portugalu poznato po svojim bogatim, orašastim ukusima i slatkim karakteristikama nalik na karamelu. Izuzetno se dobro slaže sa desertima na bazi čokolade, nudeći komplementarni kontrast ukusa i tekstura. Port vina se tokom fermentacije pojačavaju alkoholom od grožđa, što rezultira većim sadržajem alkohola i slađim profilom. U zavisnosti od stila porta (kao što su Ruby, Tawny ili Vintage), vino može imati arome suvog voća, orašastih plodova, začina i karamelizovanog šećera.

32. Koji od sledećih regiona je poznat po proizvodnji penušavih vina metodom "ancestral", gde vino prolazi jednu fermentaciju u boci bez "disgorgement"?

Opcije:

1. Champagne, Francuska

2. Limoux, Francuska

3. Franciacorta, Italija

4. Marlborough, Novi Zeland

Tačan odgovor:

B) Limoux, Francuska

Objašnjenje:

Limoux, region u južnoj Francuskoj, poznat je po proizvodnji penušavih vina koristeći metod "ancestral". U ovoj tradicionalnoj tehnici vinarstva, vino se podvrgava jednoj fermentaciji u boci, slično tradicionalnoj metod koji se koristi u Šampanjcu. Međutim, za razliku od tradicionalne metode, nema procesa "disgorgement" da bi se uklonio sediment kvasca, što rezultira u vinu sa prirodnom šumećim i mutnim izgledom. Blanquette de Limoux je naziv koji se prvenstveno povezuje sa penušavim vinima napravljenim ovom metodom, obično od grožđa Mauzac.

33. Koje vino bi bilo najbolje uparivanje za jelo sa začinjenim ukusima, kao što je tajlandski zeleni kari?

Opcije:

1. Sauvignon blanc

2. Pinot Noir

3. Riesling

4. Gewurztraminer

Tačan odgovor:

D) Gewurztraminer

Objašnjenje:

Sorta grožđa Gewurztraminer proizvodi vina sa izraženim cvetnim aromama, ukusom egzotičnog voća i nagoveštajem začina, što ga čini idealnim uparivanjem začinjenih jela kao što je tajlandski zeleni kari. Aromatični intenzitet i blaga slatkoća dopunjuju odvažne ukuse i toplinu začinjene hrane, dok njegova kiselost pomaže u balansiranju jačine jela. Pored toga, cvetne i voćne note su u harmoniji sa aromatičnim sastojcima koji se obično nalaze u tajlandskoj kuhinji, poboljšavajući celokupno iskustvo obroka.

34. Gospodin Nikola pregleda izbor vina u lokalnoj prodavnici i nailazi na bocu sa natpisom „Chianti Classico DOCG Riserva“. Pita se šta ova etiketa ukazuje i po čemu se razlikuje od ostalih vina Kjantija. Koja od sledećih opcija najbolje opisuje značenje etikete „Chianti Classico DOCG Riserva“?

Opcije:

1.  Vino je proizvedeno u regionu Chianti i prošlo je duže odležavanje pre puštanja u prodaju, što ukazuje na viši kvalitet

2. Vino je osnovni Chianti bez posebne oznake kvaliteta ili zahteva za odležavanje

3.  Vino je mešavina Sangiovese i drugih ovlašćenih sorti grožđa iz regiona Chianti

4. Vino je iz Chinati-a iz samo jednog vinograda proizveden od grožđa uzgojenog u označenom cru.

Tačan odgovor:

A) Vino je proizvedeno u regionu Chianti i prošlo je duže odležavanje pre puštanja u prodaju, što ukazuje na viši kvalitet

Objašnjenje:

Oznaka "Chianti Classico DOCG Riserva" označava da je vino proizvedeno u podregionu Chianti Classico u Toskani, Italija, i da ima oznaku najvišeg kvaliteta, Denominazione di Origine Controllata e Garantita (DOCG). Izraz "Riserva" označava da je vino prošlo duže odležavanje pre puštanja u prodaju, obično najmanje dve godine, uključujući najmanje tri meseca odležavanja u boci. Ovaj produženi period starenja u drvetu povećava kompleksnost, strukturu i potencijal za odležavanje vina, što ga razlikuje od standardnih vina ovog regiona sa etiketom bez oznake „Riserva“. Vina Chianti Classico DOCG Riserva se proizvode od Sangiovesea, primarne sorte grožđa u regionu, uz dodatak malih proporcija drugih ovlašćenih sorti grožđa.

35. Kada kombinujete vino sa bogatim i kremastim jelom kao što je biskvit od jastoga, koje karakteristike vina treba uzeti u obzir da bi se postigao balans u uparivanju?

Opcije:

1. Visok alkohol

2. Povišena kiselina

3. Manje tanina

4. Lagano telo

Tačan odgovoer:

B) Povišena kiselina

Objašnjenje:

Kada uparite vino sa bogatim i kremastim jelom poput biskvita od jastoga, visoko kiselost u vinu je neophodna da bi se presekla jačina jela i očistili nepci između zalogaja. Vina visoke kiseline pomažu u balansiranju kremaste teksture i masnih ukusa jela i sprečavaju zamor nepca. Vina sa visokom kiselinom, kao npr Šardone iz regiona sa hladnom klimom ili penušava vina poput Šampanjca ili Cremant, dobro su pogodni za uparivanje sa kremastim jelima poput jastoga. Ova vina pružaju osvežavajuću kiselost koja upotpunjuje jelo a da ga ne nadjača, dozvoljavajući ukusima i hrane i vina da dodju do izražaja. Dok faktori kao što su sadržaj alkohola, tanini i telo takođe igraju ulogu kod uparivanja, visoka kiselost je posebno važna kada se uparuje sa bogatim i kremastim jelima za održavanje ravnoteže i harmonije.

36. Gospođa Nikolina istražuje vina iz oblasti Bordo u Francuskoj i primećuje flašu sa etiketom „Margaux AOC Grand Cru Classe“, ali nije sigurna koliki je značaj ove etikete. Koja od sledećih opcija najbolje opisuje značenje etikete „Margaux AOC Grand Cru Classe“?

Opcije:

1.  Vino je generalna mešavina Bordoa iz apelacije Margaux bez posebne oznake kvaliteta

2. Vino je iz jednog vinograda iz apelacije Margaux, što ukazuje na izuzetan kvalitet i teroar

3. Vino je klasifikovano kao Grand Cru u okviru apelacije Margaux, što označava vrhunski kvalitet i poštovanje strogih standarda proizvodnje

4. Vino je pojačano slatko vino iz apelacije Margaux, proizveden korišćenjem grožđa zahvaćenog plemenitom truleži.

Tačan odgovor:

C) Vino je klasifikovano kao Grand Cru u okviru apelacije Margaux, što označava vrhunski kvalitet i poštovanje strogih standarda proizvodnje

Objašnjenje:

Oznaka "Margaux AOC Grand Cru Classe" označava da je vino klasifikovano kao Grand Cru u okviru apelacije Margaux u Bordou, Francuska. U Bordou se izraz „Grand Cru Classe“ koristi za označavanje vina iz određenih dvoraca "chateau" koji su zvanično klasifikovani na osnovu njihove istorijske reputacije, kvaliteta i teroara vinograda. Vina označena kao Grand Cru Classe smatraju se jednim od najboljih izraza bordo vina, što predstavlja vrhunski kvalitet i poštovanje strogih standarda proizvodnje. Apelacija Margo je poznata po proizvodnji elegantnih i prefinjenih crvenih vina prvenstveno od grožđa Kaberne sovinjon, Merlo, Kaberne frank i Petit verdo. Dok vina označena kao Grand Cru Classe imaju veću cene i prestiž, ona potrošačima nude garanciju kvaliteta i autentičnosti.

37. Koje vino bi bilo najpogodnije za jelo sa kremastim sosom, kao što je Fettuccine Alfredo?

Opcije:

1. Chardonnay

2. Merlot

3. Malbec

4. Syrah

Tačan odgovor:

A) Chardonnay

Objašnjenje:

Šardone, posebno srednjeg do punog tela i kremaste teksture, je najpogodniji spoj za jela sa kremastim sosovima kao što je Fettuccine Alfredo. Bogat i puterast karakter vina dopunjuju kremastu teksturu sosa, poboljšavajući i ukus hrane i vina. Šardone iz regiona kao što su Burgundija (Francuska), Kalifornija (SAD) i Australija često prolazi kroz malolaktičku fermentaciju i odležavanje u hrastu, što rezultira u ukusima zrelog voća, vanile i suptilnih začina. Pored toga, umerena kiselost šardonea pomaže da se smanji jačina sosa, pruža ravnotežu i sprečava zamor nepca.

38. Gospodin Nemanja planira zabavu sa roštiljem i želi da posluži vino koje će upotpuniti meso sa roštilja. Razmatra opcije i za crvena i za bela vina. Koju strategiju uparivanja vina gospodin Nemanja treba da sledi da bi poboljšao iskustvo roštilja za svoje goste?

Opcije:

1.  Upariti crvena vina sa crvenim mesom i bela vina sa belim mesom kako bi se uskladili sa bojom proteina

2. Izaberite vina sa visokim taninima koja odgovaraju ukusu ugljenisanog mesa sa roštilja

3. Birajte vina sa smelim ukusima i visokim sadržajem alkohola da izdrže intenzitet sosa i ljutih začina za roštilj

4. Ponudite različite stilove vina da biste prilagodili različite profile ukusa i lične preferencije među gostima

Tačan odgovor:

D) Ponudite različite stilove vina da biste prilagodili različite profile ukusa i lične preferencije među gostima

Objašnjenje:

Kada planirate zabavu na roštilju, ponuda raznih stilova vina je najefikasnija strategija uparivanja za prilagođavanje različitih profila ukusa i ličnih preferencija gostiju. Jela sa roštilja mogu se veoma razlikovati po ukusu, od dimljenih i slanih do slatkih i začinjenih, u zavisnosti od mesa, marinade i sosova koji se koriste. Pružanje izbora crvenih, belih i roze vina omogućava gostima da odaberu vina koja dopunjuju njihove specifične preferencije za roštilj. Za crveno meso kao što su govedina i jagnjetina, opcije mogu uključivati smela crvena vina kao što su Cabernet Sauvignon, Sirah/Shiraz ili Zinfandel, dok se svetlija crvena kao Pinot Noir ili Grenache mogu dobro upariti sa živinom ili svinjetinom. Za belo meso poput piletine ili ribe, hrskava i osvežavajuća bela vina kao što su Sauvignon Blanc, Chardonnay ili Riesling mogu ponuditi komplementarne ukuse. Pored toga, ponuda roze vina pruža raznovrsnu opciju koja se dobro slaže sa širokim spektrom jela sa roštilja.

39. Gospođa Ivana je zainteresovana za kupovinu flaše vina sa etiketom „Barolo DOCG“, pa je zanima koliki je značaj ove etikete. Koja od sledećih opcija najbolje opisuje značenje reči „Barolo DOCG“?

Opcije:

1. Vino je klasično crveno vino iz Italije bez posebne oznake kvaliteta

2. Vino je proizvedeno u regionu Barolo i prošlo je duže odležavanje pre puštanja u promet, što ukazuje na viši kvalitet

3. Vino je mešavina sanđovezea i drugih ovlašćenih sorti grožđa iz regiona Barolo

4. Vino je iz jednog vinograda U Barolu proizvedeno od grožđa gajenog u naznačenom Cru

Tačan odgovor:

B) Vino je proizvedeno u regionu Barolo i prošlo je duže odležavanje pre puštanja u promet, što ukazuje na viši kvalitet

Objašnjenje:

Oznaka „Barolo DOCG“ označava da je vino proizvedeno u regionu Barolo u Pijemontu, Italija, i da ima oznaku najvišeg kvaliteta, Denominazione di Origine Controllata e Garantita (DOCG). Barolo je poznat po svojim visokokvalitetnim crvenim vinima napravljenim prvenstveno od sorte grožđa Nebbiolo. Vina označena kao Barolo DOCG moraju se pridržavati strogih propisa o proizvodnji, uključujući i uslove odležavanja. Barolo vina obično odležavaju najmanje tri godine, sa najmanje dve godine u hrastovim buradima, pre puštanja u prodaju, a vina označena kao "riserva" podležu dodatnom procesu odležavanja. Ovaj produženi proces omogućava vinu da razvije složenost, strukturu i potencijal starenja, što ga izdvaja kao vino vrhunskog kvaliteta. Dok osnovna crvena vina iz Italije mogu biti označena kao DOC ili IGT, DOCG predstavlja vrhunac kvaliteta i tradicije u italijanskom vinarstvu.

40. Koje vino bi bilo najbolje uparivanje za jelo sa oštrim i začinjenim ukusima, kao što je indijski pileći kari?

Opcije:

1. Gewurztraminer

2. Cabernet Sauvignon

3. Pinot Grigio

4. Malbec

Tačan odgovor:

A) Gewurztraminer

Objašnjenje:

Gewurztraminer, sa svojim aromatičnim intenzitetom, blagom slatkoćom i začinjenim nijansama, najbolji je spoj za jela sa oštrim i začinjenim ukusima kao što je indijski pileći kari. Izražene cvetne arome Gewurztraminer-a i ukusi egzotičnog voća dopunjuju aromatične začine koje se obično nalaze u indijskoj kuhinji, poboljšavajući celokupno iskustvo obroka. Zaostali šećer u vinu pomaže u ublažavanju gorčine začinjenih sastojaka, dok njegova kiselost pruža ravnotežu i osveženje. Gewurztraminer je poznat po svojoj svestranosti u kombinaciji sa širokim spektrom kuhinja, posebno onih sa smelim i začinjenim ukusima.

41. Gospodin Li planira večeru sa morskim plodovima sa lososom na žaru i škampima. Želi da izabere vino koje će upotpuniti oba jela. Koju strategiju uparivanja vina gospodin Li treba da sledi da bi poboljšao iskustvo večere sa morskim plodovima?

Opcije:

1. Belo vino laganog tela sa oštrom kiselinom za uparivanje sa lososom na žaru i škampima

2. Crveno vino punog tela sa visokim sadržajem tanina kako bi se ispratila punoća jela od morskih plodova

3. Roze vino srednjeg tela i voćnih ukusa kako bi se premostili ukusi lososa na žaru i škampa

4. Različiti stilove vina, uključujući belo, crveno i penušavo, kako bi se pridružili različitim profilima ukusa i preferencijama među gostima

Tačan odgovor:

D) Različiti stilove vina, uključujući belo, crveno i penušavo, kako bi se pridružili različitim profilima ukusa i preferencijama među gostima

Objašnjenje:

Kada planirate večeru sa morskim plodovima sa lososom na žaru i škampima, ponuda različitih stilova vina je najefikasnija strategija uparivanja za prilagođavanje različitih profila ukusa i preferencija među gostima. Jela od morskih plodova mogu se razlikovati po ukusu i teksturi, od delikatnih i ljuskastih do bogatih i puterastih, što zahteva različite opcije vina za uparivanje. Bela vina sa oštrom kiselinom, kao što su Sauvignon Blanc, Chardonnay ili Pinot Grigio, dopunjuju jake ukuse tj proteine lososa na žaru i delikatne ukuse škampa. Pored toga, roze vina srednjeg tela i voćnih ukusa nude osvežavajuću opciju za oba jela od morskih plodova. Za goste koji više vole crveno vino, Pinot Noir ili Gamay mogu da obezbede uparivanje bez nadjačavanja ukusa morskih plodova.

42. Koji faktor je najkritičniji za skladištenje vina da bi se obezbedila dugovečnost i kvalitet?

Opcije:

1. Izlaganje direktnoj sunčevoj svetlosti

2. Visok nivo vlažnosti

3. Konstantne temperaturne fluktuacije

4. Konstantna kontrola temperature

Tačan odgovor:

D) Konstantna kontrola temperature

Objašnjenje:

Kontrola temperature je najkritičniji faktor za skladištenje vina kako bi se osigurala dugovečnost i kvalitet. Fluktuacije temperature može dovesti do oksidacije. Idealna temperatura skladištenja vina kreće se od 45°F do 65°F (7°C do 18°C), uz minimalne temperaturne fluktuacije. Neophodno je čuvati vino dalje od direktne sunčeve svetlosti, jer UV zraci mogu degradirati vino i izazvati neprijatan ukus. Pored toga, održavanje umerenog nivoa vlažnosti (oko 60-70%) pomaže u održavanju čepova vlažnim i sprečava njihovo isušivanje.

43. Prilikom dekantiranja vina, koja je primarna svrha ovog procesa?

Opcije:

1. Aeracija vina i oslobađanje njegovih aroma i ukusa

2. Uklanjanje taloga sa starijih vina

3. Da se vino brže prilagodi odgovarajućoj temperaturu za servis

4. Ubrzati proces starenja vina

Tačan odgovor:

A) Aeracija vina i oslobađanje njegovih aroma i ukusa

Objašnjenje:

Primarna svrha omogućavanja vinu da diše tokom dekantiranja je da prozrači vino i oslobodi njegove arome i ukuse. Ovaj proces pomaže u omekšavanju oštrih tanina, integrisanju ukusa i poboljšanju celokupnog iskustva. Dok dekantiranje takođe može pomoći da se odvoji sediment kod starijih vina, glavni cilj je aeracija, a ne uklanjanje taloga.

44. Kada služite belo vino, koji je idealan temperaturni opseg za poboljšanje njegovih aroma i ukusa?

Opcije:

1. 50°F do 55°F (10°C do 13°C)

2. 45°F do 50°F (7°C do 10°C)

3. 55°F do 60°F (13°C do 16°C)

4. 60°F do 65°F (16°C do 18°C)

   
   

Tačan odgovor:

B) 45°F do 50°F (7°C do 10°C)

Objašnjenje:

Idealan temperaturni opseg za posluživanje belog vina radi poboljšanja njegovih aroma i ukusa je obično između 45°F do 50°F (7°C do 10°C). Posluživanje previše hladnog belog vina može prikriti njegove arome i upotrebe, dok serviranje toplijeg može učiniti da ukus bude neuravnotežen. Hlađenje belog vina do odgovarajućeg temperaturnog opsega omogućava da njegove delikatne arome i ukusi dodju do izražaja. Niže temperature pomažu u očuvanju kiselosti i svežine vina, posebno za hrskava bela vina kao što su Sauvignon Blanc i Pinot Grigio. Međutim, bitno je napomenuti da se individualne preferencije mogu razlikovati, a neki stilovi belih vina mogu imati koristi od nešto hladnijih ili toplijih temperatura serviranja.

45. Koja je svrha horizontalnog skladišta vinskih boca?

Opcije:

1. Da bi se sprečilo taloženje taloga na drugu boce

2. Da bi se obezbedila poslednja distribucija temperature u vinu

3. Maksimizirati efikasnost prostora u policama za skladištenje vina

4. Da bi pluta ostala vlažna i sprečila da se isuši

Tačan odgovor:

D) Da bi pluta ostala vlažna i sprečila da se isuši

Objašnjenje:

Čuvanje boca vina horizontalno je neophodno kako bi se pluta održala vlažnom i sprečila da se isuši. Kada se čep osuši, može da se skupi i dozvoli da vazduh prodaje u bocu, što dovodi do prerane oksidacije i kvarenja vina. Slaganjem boca horizontalno, vino ostaje u kontaktu sa čepom, održavajući ga proširenim i efikasno zatvarajući bocu. Ova pozicija za skladištenje pomaže u održavanju integrala vina minimiziranjem izloženosti kiseoniku.

46. Šta izraz "Grand Cru" obično označava na etiketi vina?

Opcije:

1. Vino je duže odležalo u hrastovim buradima

2. Vino se proizvodi od grožđa iz jednog vinograda izuzetnog kvaliteta

3. Vino se proizvodi tradicionalnim tehnikama proizvodnje vina

4.  Vino je prošlo proces sekundarne fermentacije

Tačan odgovor:

B) Vino se proizvodi od grožđa iz jednog vinograda izuzetnog kvaliteta

Objašnjenje:

Izraz "Grand Cru" na etiketi vina obično označava da je vino napravljeno od grožđa dobijenog iz jednog vinograda izuzetnog kvaliteta. U sistemima klasifikacije vina, kao što su ona koji se koriste u Francuskoj i drugim regionima za proizvodnju vina, "Grand Cru" označava najkvalitetnije mesto za vinograde. Vina označena kao "Grand Cru" često su cene zbog svog jedinstvenog teroara i vrhunskog kvaliteta grozda koje se uzgaja u ovim vinogradima. Oznaka podrazumeva stroge propise i standarde kvaliteta nametnutih praksi uzgoja grožđa i vinarstva kako bi se obezbedila izvrsnost.

47. Gospodin Anderson je domaćin večere sa raznim jelima, uključujući odrezak sa roštilja, pečeno povrće i čokoladnu tortu za dezert. Koje vino bi bilo najpogodnije uparivanje za čokoladnu tortu?

Opcije:

1. Chardonnay

2. Merlot

3. Port

4. Sauvignon blanc

Tačan odgovor:

C) Port

Objašnjenje:

Port vino bi bilo najpogodnije uparivanje za čokoladnu tortu. Port je pojačano vino iz Portugala poznato po svojim bogatim, slatkim ukusima i robusnom karakteru, što ga čini odličnom dopunom dezertima, posebno onima sa čokoladom. Slatkoća i dubina ukusa porto vina upotpunjuju bogatstvo čokoladne torte, stvarajući harmonično i prijateljsko uparivanje.

48. Gospođa Rodrigez priprema večeru i planira da posluži razna jela, uključujući morske plodove, živinu i crveno meso. Ona želi da izabere vino koje može da dopuni niz ukusa. Koje vino bi bilo najpogodniji izbor za ovu večeru?

Opcije:

1. Sauvignon blanc

2. Merlot

3. Pinot Noir

4. Riesling

Tačan odgovor;

C) Pinot Noir

Objašnjenje:

Pinot Noir bi bio najpogodniji izbor za ovu večeru. Pinot Noir je poznat po svojoj svestranosti i sposobnosti da se dobro upari sa širokim spektrom namirnica zbog umerenih tanina, živahne kiselosti i profil ukusa. Dopunjuje delikatne upotrebe morskih plodova, bogatstvo živine, a slane note crvenog mesa.

49. Kada se suočite situacijom u kojem flaša vina pokazuje znake oksidacije od pampura, koji je najprikladniji način delovanja za profesionalnog somelijera?

    
    

    Opcije:

    1. Poslužiti vino kao i obično i obavestiti goste o mogućnosti oksidacije

    2. Odmah bacite bocu vina i otvorite novu da biste je zamenili

    3. Prebacite vino u dekanter kako biste ga provetrili i prikrili sve neugodne arome

    4. Razblažite vino vodom da biste smanjili uticaj negativnih aroma

       
       

Tačan odgovor:

B) Odmah bacite bocu vina i otvorite novu da biste je zamenili

Objašnjenje:

Najprikladniji način delovanja za profesionalca za vino kada se suoči sa vinskom bocom koja pokazuje znake oskidacije je da odmah odbaci otvorenu bocu i otvori novu kako bi je zamenio. Oksidacija od pampura, uzrokovana prisustvom trihloranizola (TCA) u pampuru ili vinu, dovodi do neprijatnih aroma i ukusa, kao što su mirisi gljiva ili vlažnog kartona.

50. Gospodin Marjan prisustvuje degustaciji vina gde se sreće sa vinom sa izraženom kiselinom i visokim nivoom tanina. Uprkos svojim smelim karakteristikama, smatra da je vino dobro izbalansirano. Koja sorta grožđa je najverovatnije u pitanju?

Opcije:

1. Cabernet Sauvignon

2. Pinot Grigio

3. Gewurztraminer

4. Gamay

Tačan odgovor:

A) Cabernet Sauvignon

Objašnjenje:

Kaberne sovinjon je poznat po svojim smelim ukusima, čvrstim taninima i visokoj kiselosti, posebno kada se gaji u regionima sa povoljnim klimatskim uslovima i optimalnim praksama upravljanja vinogradima. Ove karakteristike doprinose strukturi vina, kompleksnosti i potencijalnu starenja.

51. Koja se vrsta vinove loze koristi za proizvodnju najpopularnijih vina danas?

    
    

    Odgovor: Vitis vinifera.

    
    

52. Da li kvalitet grožđa raste sa starošću vinove loze?

    
    

    Odgovor: Da, ali samo kada starije loze imaju sposobnost da proizvedu kvalitetno grožđe za vrhunska vina.

    
    

53. Šta fotosinteza proizvodi?

    
    

    Odgovor: Šećere za grožđe, ugljene hidrate za lozu i kiseonik.

    
    

54. Odakle potiče glavni tanin u grožđu?

    
    

    Odgovor: Iz pokožice grožđa.

    
    

55. Zašto su kiselost i tanini važni u vinu?

    
    

    Odgovor: Za strukturu, sposobnost starenja i balans.

    
    

56. Šta pokreće rast vinove loze u proleće?

    
    

    Odgovor: Temperatura iznad 10°C.

    
    

57. Šta je veraizon?

    
    

    Odgovor: Promena boje grožđa.

    
    

58. Da li cvetovi vinove loze moraju biti oprašeni insektima?

    
    

    Odgovor: Ne, vinova loza je hermafrodit.

    
    

59. Šta se dešava tokom sazrevanja grožđa?

    
    

    Odgovor: Opada kiselost, povećava se sadržaj šećera, grožđe se puni vodom i razvijaju se arome.

    
    

60. U kom regionu se koristi plemenita plesan (Noble Rot)?

    
    

    Odgovor: Tokaj.