Vinski termini - obrazloženo

Tanini (Tannins)

Tanini daju strukturu, teksturu i dubinu vinu, balansirajući vino sa jakom hranom kao što je odrezak. Potiču od ljuske, semenki i peteljki grožđa i hrastovih buradi u kojima vino odležava, pri čemu su tanini grožđa smeliji, a hrastovi tanini, posebno iz francuskog hrasta, glatkiji. Tanini daju vinu karakterističnu suvoću i oporost. Kada pijete vino bogato taninima, možete osetiti blagi osećaj "stezanja" ili suvoće u ustima, posebno na jeziku i desnima. Najzastupljeniji u crvenim vinima. Kod mladih vina, tanini mogu biti jaki i oštri, dok tokom sazrevanja postaju mekši i bolje integrisani u vino, deluju kao prirodni konzervans, što omogućava crvenim vinima da sazrevaju i razvijaju složenije arome tokom vremena.

Telo (Body)

Telo vina odnosi se na njegov osećaj u ustima, kategorisan kao lagan, srednji ili pun. Lagana vina, kao što je Pinot Grigio, su osvežavajuća i lagana. Vina srednjeg tela, poput Merlota, imaju veću težinu i bogatstvo. Vina punog tela, kao što je Cabernet Sauvignon, su smela i intenzivna, izraženi na nepcima jakim ukusima. Faktori koji utiču na telo uključuju sadržaj alkohola, tanina, kiselosti i nivo šećera.

Kiseline (acidity)

Kiselost daje vinu svež i živahan osećaj, sličan grickanju zelenih jabuka. Od ključnog je značaja za ravnotežu i svežinu u vinu, pomažući u održavanju harmonije i ima važnu uluogu u uparivanju sa hranom (dobro se slažu s bogatim i masnim jelima jer čiste nepce i ističu ukuse). Izrazi kao što su hrskavo, oštro i kiselo opisuju nivoe kiselosti u vinu. Vina s višim nivoom kiselina obično imaju bolji potencijal za dugotrajno odležavanje.

Završnica (aftertaste)

Završetak se odnosi na dugotrajan ukus nakon gutanja, sa dugim završetkom koji ukazuje na složenost. To je deo vinskog doživljaja koji omogućava procenu kvaliteta, dubine i kompleksnosti vina. Završnica može biti kratka, srednja ili duga (Kvalitetna vina obično imaju dugu i postojanu završnicu koja traje nekoliko sekundi ili čak minuta nakon gutanja). Intenzitet završnice ukazuje na snagu i bogatstvo vina. Završnica može doneti dodatne arome i ukuse koji nisu bili odmah primetni tokom degustacije, poput voćnih, začinskih, cvetnih ili zemljanih nota.

Kako proceniti završnicu tokom degustacije:

1. Progutajte gutljaj vina (ili ga ispljunite).

2. Obratite pažnju na to koliko dugo traje ukus ili osećaj u ustima.

3. Razmislite o karakteru završnice – da li je voćna, kisela, suva, kremasta, ili ima začinske ili drvene note?

4. Zapišite utisak o njenoj dužini i ukusu.

   

   
   

Aroma

Miris vina obuhvata njegove arome koje otkrivaju njegov karakter pre degustacije. Arome se kategorišu na primarne (od grožđa - Primeri: citrus (limun, grejp), crveno voće (malina, trešnja), tropsko voće (ananas, mango), cvetni tonovi (ruža, ljubičica), trava, zelena paprika), sekundarne (od fermentacije - Primeri: puter, hleb, orašasti plodovi, jogurt, kisela pavlaka) i tercijarne (od starenja/odležavanja - Primeri: vanila, dim, duvan, čokolada, kafa, suvo voće, začini, zemljane note).

Kako proceniti arome vina:

1. Vizuelni pregled: Posmatrajte boju vina, koja može pružiti tragove o njegovom aromatičnom profilu (npr. zlatna boja belog vina može ukazivati na tropske arome).

2. Promućkajte čašu: Ovo pomaže da se arome oslobode.

3. Prvi utisak: Približite nos čaši i obratite pažnju na primarne arome.

4. Promućkajte ponovo: Nakon što se vino dodatno aerira, pokušajte da identifikujete sekundarne i tercijarne arome.

5. Zabeležite utiske: Opišite arome koristeći asocijacije (voće, cveće, začini, drvo, zemlja).

   
   

Ukus (flavor)

Ukus vina uključuje interakciju ukusa, osećaja u ustima i arome, stvarajući jedinstveno iskustvo. Odležavanje hrasta daje ukuse poput vanile i tosta, dok mineralnost odražava tlo vinograda. Ukusi putera nastaju malolaktičkom fermentacijom, ublažavajući oštar ukus. Zemljani ukusi evociraju prirodne elemente, dok zeleni ukusi mogu ukazivati na nezrelo grožđe. Vina mog biti suva, polusuva i slatka.

Malolaktička fermentacija

je sekundarni proces u proizvodnji vina, tokom kojeg se oštra jabukova kiselina (malic acid), prisutna u mladom vinu, pretvara u mekšu mlečnu kiselinu (lactic acid). Ovaj proces ne uključuje klasične kvasce, već bakterije mlečne kiseline. Nakon završetka alkoholne fermentacije, vino se prebacuje u rezervoare (od inoksa ili hrastovih buradi). Temperatura vina se prilagođava (optimalno između 18–22 °C) jer bakterije mlečne kiseline najbolje funkcionišu na umerenim temperaturama. Efekat: Smanjuje ukupnu kiselost vina, čineći ga mekšim i blažim / Dodaje kremastiju teksturu i bogatije arome, poput putera, jogurta ili lešnika. / Često smanjuje osvežavajuću, citrusnu notu koju jabukova kiselina može pružiti. Nakon primarne fermentacije (kada kvasci pretvaraju šećer u alkohol), vinar može odlučiti da aktivira malolaktičku fermentaciju. U belim vinima se malolaktička fermentacija često izbegava kada se želi zadržati visoka kiselost i osvežavajući karakter (npr. Sauvignon Blanc ili Riesling). Kod crvenih vina MLF je gotovo univerzalna jer doprinosi balansu i smanjuje oporost tanina. Malolaktička fermentacija traje od nekoliko nedelja do nekoliko meseci, u zavisnosti od temperature, pH vrednosti vina, alkohola i prisustva bakterija i sumpor-dioksida.